Sredinom 1990. godine inicirano je formiranje Saveza reformskih snaga kao pokreta dru\u0161tvenih, ekonomskih i politi\u010dkih reformi jugoslovenskog dru\u0161tva. 13. oktobra iste godine, u Novom Sadu, formiran je SRSJ za Vojvodinu. Po\u010detkom 1992. godine stranka je promenila ime u Reformska demokratska stranka Vojvodine, a 20. maja 2000. godine u Reformisti Vojvodine socijaldemokratska partija.
\nStranka je u\u010destvovala na izborima za savezne, republi\u010dke, pokrajinske i lokalne organe vlasti sa promenljivim uspehom.
\nProcenjuju\u0107i politi\u010dku i dru\u0161tvenu potrebu za sna\u017eenjem socijaldemokratske opcije u Vojvodini i Srbiji, Skup\u0161tina se u januaru 1997. godine nedvosmisleno opredelila za ostajanje partije na pozicijama moderne evropske socijaldemokratije, putu mira, prosperiteta, samosvojnog i brzog razvoja Vojvodine i Srbije, reintegracije ekonomskog i politi\u010dkog prostora biv\u0161e Jugoslavije, zalaganja za integralisti\u010dke procese na Balkanu, Evropi i u svetu.
\nNa\u0161 program je pokazatelj na\u0161e re\u0161enosti da se i ubudu\u0107e borimo za ove ciljeve.
\nDvadesetogodi\u0161njica Reformista Vojvodine
\nPre dvadeset godina, 13 Oktobra 1990. , zvani\u010dno je registrovana tada potpuno nova politi\u010dka stranka \u201cSavez rereformskih snaga za Vojvodinu\u201d. U vreme kada su \u0161irom biv\u0161e Jugoslavije ratne trube pozivale i prozivale na svrstavanja pod nacionalisti\u010dke zastave, kada su kartografi crtali nove karte budu\u0107ih \u201cvelikih i malih\u201d etni\u010dkih dr\u017eavica, kada se nad Balkanom po\u010dela spu\u0161tati duga no\u0107, u Srbiji, ve\u0107 odavno utonuloj u svekoliki mrak, uzdi\u017ee se potpuno novi politi\u010dki pokret.
\nTaj novi politi\u010dki pogled na budu\u0107nost, koja se tada iznedrio, nije bila politika podela i deoba, ve\u0107 su\u017eivota, razvoja dekomokratije i reformi. Gra\u0111anska, multietni\u010dka, multikulturna, i multikonfensionalna Vojvodina uvek je po\u010divala na temeljnim evropskim vrednostima. Zato ne \u010dudi \u0161to je Pokret za reforme, tada\u0161njeg predsednika Savezne vlade, gospodina Ante Markovi\u0107a, ovde u Vojvodini na\u0161ao najbrojnije, najvernije i najkompetentnije sledbenike i svoje prirodno uto\u010di\u0161te.
\nReformisti Vojvodine odmah su bili na udaru, ne samo re\u017eima Slobodana Milo\u0161evi\u0107a, ve\u0107 i opozicije, tada nezrele da prepozna nu\u017enost reformi, daljeg demokratskog razvoja dru\u0161tva i institucija. Rezultati prvih izbora bili su relativno ohrabruju\u0107i, ali nedovoljni, da se ratno hu\u0161kanje, a potom i rat zaustave.
\nDeset te\u0161kih godina mraka, bede i poni\u017eavanja nisu uspeli da uni\u0161te ideje reformskog pokreta. On je uvek jasno definisao svoja vi\u0111enja o problemima sa kojima smo se suo\u010davali, predlagao i nudio re\u0161enja, insistirao na reformama, dosledno se zalagao za promene na temeljnim vrednostima socijaldemokratije i bezrezervno, za punu autonomiju Vojvodine, vode\u0107i sve vreme doslednu antiratnu politiku.
\nBilo je naravno i uzleta i stagniranja i razila\u017eenja i delenja, kao i kod drugih partija. Ono \u0161to je va\u017eno, bez obzira na razlike u vi\u0111enjima aktuelnih zbivanja, je \u010dinjenica da su svi koji su reformiste tada napustili nosili u sebi ideju da su reforme neophodne i nu\u017ene i da evropske vrednosti treba da budu i op\u0161te prihva\u0107ene u Srbiji. Tu klicu reformskih ideja su, sa manje ili vi\u0161e uspeha, preneli i drugim politi\u010dkim strankama i mi smo im na tome zahvalini.
\nDosledni svojoj socijaldemokratskoj orjentaciji i demokratizaciji dr\u017eave, decentralizaciji Srbije i autonomiji Vojvodine, bili su po\u017eeljan partner u kreiranju i formiranju Demokratske Opozicije Srbije \u2013 DOS-a. Na\u017ealost te ideje, iako su pobedile, nisu preovladale u Srbiji nakon odlaska Slobodana Milo\u0161evi\u0107a sa politi\u010dke scene.
\nPodeljeni interesima i ideologijama, zapetljanim u nedora\u0111enim konceptima razvoja i budu\u0107eg puta Srbije, zaboravili su, ignorisali i potisnuli najve\u0107i deo predizbornih obe\u0107anja bore\u0107i se izme\u0111u sebe za prevlast i vlast.
\nRaspad DOS-a je bio neminovan. Na \u017ealost i reformisti su se opet delili. Podelili su ih koncepti koji su im se nudili kao danajski darovi i vlastito ne snala\u017eenje u okolnostima na koje sami nisu mogli bitno uticati. Ponovo su ideje socialdemokratije i reformi preno\u0161ene drugima, ali je, ne samo u imenu, ve\u0107 i u \u010dlanstvu, ostalo dovoljno vatre i \u010dasno ime stranke, da svedo\u010de o tome \u0161ta su reformisti nekada bili, \u0161ta jesu i \u0161ta \u0107e biti.
\nIz te neugasle vatre, ponovo su se uzdigli i izrastaju u respektabilnu politi\u010dku stranku novi-stari -\u201cReformisti Vojvodine\u201d.
\nPreregistrovali su se kao prva politi\u010dka stranka u Vojvodini i krenuli su ponovo u politi\u010dki pohod, vo\u0111eni entuzijazmom novog po\u010detka i svojim temeljnim politi\u010dkim vrednostima i ciljevima, koji su izdr\u017eali probu vremena i sva isku\u0161enja u protekle dve decenije, a to su \u2013 evropska socijaldemokratija, izvorna autonomija Vojvodine u decentralizovanoj Srbiji i demokratske, strukturne reforme koje nas vode u Evropu.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Sredinom 1990. godine inicirano je formiranje Saveza reformskih snaga kao pokreta dru\u0161tvenih, ekonomskih i politi\u010dkih reformi jugoslovenskog dru\u0161tva. 13. oktobra iste godine, u Novom Sadu, formiran je SRSJ za Vojvodinu. Po\u010detkom 1992. godine stranka je promenila ime u Reformska demokratska stranka Vojvodine, a 20. maja<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"parent":0,"menu_order":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","template":"","meta":{"footnotes":""},"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/reformisti.org.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/pages\/848"}],"collection":[{"href":"https:\/\/reformisti.org.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/pages"}],"about":[{"href":"https:\/\/reformisti.org.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/page"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/reformisti.org.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/reformisti.org.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=848"}],"version-history":[{"count":4,"href":"https:\/\/reformisti.org.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/pages\/848\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":857,"href":"https:\/\/reformisti.org.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/pages\/848\/revisions\/857"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/reformisti.org.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=848"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}